О књизи: година / Баелт је веровао да све на свету има свој пут. На пример, у пљуску који је поплавио све око себе водом. Ударао је брзим хитцима по крововима и скотрљао се у празне улице. Затим - низ тротоар, до стубова. Вијугајући између бројних сандука, буради и огромних бала, у узбуркано море. А одатле - љуљајте усидрене бродове, тутњајте о лукобран и прскајте док ударају о насип. Ово је био пут кише. Пут човека који је лежао испред њега био је мање очигледан. Али гарантовано је готово. „Време је одвратно, зар не?”, упитао је неспретан момак, али му нико није одговорио. Сва четворица присутних нису имали потребу да наводе очигледно. Требао им је одговор на мало сложеније питање.